Folklorne lutke 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Visokaš strukovnih studija za vaspitače

САДРЖАЈ:
1. Увод……………………………………………………………………….стр.1
2.Појам лутке……………………………………………………………….стр.2
3. Сценска лутка……………………………………………………………стр.3
4.Фолклорне лутке………………………………………………………....стр.4
4.1. Фолклорне позоришне лутке………………………………………...стр.4
4.2.Порекло фолклорних позоришних лутака………………………….стр.5
4.3.Статус фолклорних позоришних лутака у Срба…………………...стр.6
Увод
„Био једном један луткарски фестивал за децу. Родио се у сиромашној породици у којој се тако тешко живело да често није имао шта ни да једе. Кад је напунио 5 година ,решио је да се отисне у свет и обезбеди бољи живот за своју породицу. Од куће је понео најдраже сто је имао-луткарске текстове које су му учесници (а то значи: васпитачи, учитељи и деца) поклањали за сваки рођендан“.
Позориште лутака чини мост између драматизације као облика рада на развоју говора деце и општих и посебних средстава као дидактичког материјала у томе послу.
Лутка и сенке постају симбол нечега. Симбол живог и неживог света.
Сценска лутка има значај у играма за говорни развој детета.
Позоришна или сценска лутка је основно изражајно средство луткарског позоришта , сваки објекат који, оживљен од стране глумца-луткара, представља неки сценски лик.
Луткарска позоришна уметност је једнако стара као и драмско позориште и све до двадесетог века је била намењена одраслом аудиторијуму.
1.
2. Појам лутке
Појам лутке је један од првих појмова које усвајамо , упоредо са стварањем свести о сопственом постојању. Прва асоцијација враћа нас у најраније детињство , срећно и спокојно доба.
Позитивне емоције које у нама буди и сама помисао на лутку вероватно условљавају чињеницу да је у нашој свести представа лутке везана најчешће само за једну врсту – лутку играчку.
Лутка играчка је , у односу на друге врсте лутака свакако најпотребнија деци и незаобилазан је део њиховог срећног детињства .
Међутим, лутка не треба да представља само играчку ,пожељно је да лутка буде активан а не пасиван чинилац дечије игре.
Васил Стефанов , бугарски теоретичар луткарског позоришта, сматра да је лутка,сама по себи,једно уопштавање; она је концентрат одређене количине субјективних црта које су,процесом концентрације, изгубиле своја субјективна обележја.
За лутку је карактеристично да не постоји никакав психолошки развитак њеног лика, она не може дуго да „мисли“ ,нити може да субјективно преживљава.
Само глумац може да преломи догађаје дубоко кроз себе,да их дуго иживи, разложи на широк спектар оцена и реакција.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]